Pretraži

Magazin za književnost i umjetnost // Journal for literature and arts

Rezultati pretrage

"Naida Avdović"

Nastavi čitati

Oglasi

Broji do deset

“Je l’ još brojiš?”

“Aha.”

“Pa prave li pauzu?”

“Ma jok, rokaju sad svako 30 sekundi, ali nema veze, hoćemo ići?” Nastavi čitati “Broji do deset”

Hazim IX

17. juli 1968.

 

Skoro je tri mjeseca prošlo a od Hazima nema nikakvog odgovora. Čak i nakon svega što sam mu u tom pismu napisala, on se nije javio.  Danima sam se pitala da  li je kakvo pismo stiglo u Sarajevo ali sam vjerovala da će mi gazdarica javiti ako bilo kakvo pismo stigne za mene. Nastavi čitati “Hazim IX”

Priča u nastavcima: Hazim VIII

  1. februar, 1968.

 

Jučer mi je stiglo pismo od Hazima. Slagala bih kad bi rekla da me pismo obradovalo. Moje oduševljenje i sreća je jenjavala sa svakim pročitanim slovom. Nastavi čitati “Priča u nastavcima: Hazim VIII”

Priča u nastavcima: Hazim 7

  1. januar, 1968.

Hazim je uspio ipak doći na dva dana u Sarajevo za novogodišnje praznike, tako da nismo dugo bili razdvojeni. Nastavi čitati “Priča u nastavcima: Hazim 7”

Hazim (VI)

Dan nije bio povoljan za kupovinu. Iznenadna hladnoća u aprilu je sprječavala kupce da raspoloženi, zajedno sa cvrkutom ptica, dođu na pijacu po svježe povrće. To za simpatičnog zelenara Muzafera nije bilo dobro. Ali ionako je bio previše zabrinut da se bezbrižno osmjehuje Nastavi čitati “Hazim (VI)”

Hazim (5.)

 

U jutarnju vizitu je stigao doktor Ozren. Ušao je u bolničku sobu te zatekao Hazima kako još uvijek bunca u snu, dok je Seid pored njega spavao na stolici kao beskućnik. Doktor je tiho rekao. Nastavi čitati “Hazim (5.)”

Hazim (I)

Obukao je stare patike i ponio sa sobom stari kofer. Na putu od stana zastade jednom, te pogleda u prozore. Čisto onako iz navike. Nije sad da ga je neko gledao sa njega. Nego eto tako, samo iz navike. Okrenu se na desnoj nozi i nastavi hodati. Napolju je bilo lijepo vrijeme. Cvrkut ptica i sve to. Nije volio baš da mnogo razmišlja ali ni da objašnjava stvari oko sebe. Eto šta je on tu mogao, pa priroda se ionako sama budila a i proljeće sa njim ili bez njega bi ionako stiglo. Nastavi čitati “Hazim (I)”

Napravi besplatnu web stranicu ili blog na WordPress.com.

Gore ↑