Španjolska je iz Francove vladavine izašla kao zatvoreno društvo. Tradicionalno zemlja iz koje se iseljavalo, tek je 90ih doživela veće priljeve imigranata. Za španjolski ekonomski boom je dobrim dijelom zaslužna upravo jeftina radna snaga iz Južne Amerike, sjeverne Afrike i istočne Europe. I dok se službeno ponose kak su liberalni prema imigrantima i kak ih se fino uključuje u društvo, navodno se godišnje počini oko 4000 zločina iz mržnje. Službeno ih je manje.

Kakva točno budućnost onda čeka Hrvatsku? Mjesto koje je, kak ga često volim  (jest pretjerano, al ne preveč) opisati, 99% bijelo, hrvatsko, katoličko.  Mjesto na kojem ne podnosimo ni one koji su u istoj državi, pa se tovarima u Zagrebu buše gume na autima, a kajkavcima se podsmjehuje jer sigurno nemreš bit pametan ak tak smiješno govoriš.

Sadašnji je pomoćnik ministra turizma čak i pokrenul fejs stranicu kojom pokušava stati na kraj toj abominaciji, koja se srećom (?) zasad samo svodi na nabrajanje odvratnih izraza kojim se truju uši nejači diljem Lijepe naše. A za vrijeme svake turističke sezone, novi ispadi i maltretiranje gostiju – među kojima mi je jedna od najdražih epizoda ona s Jelačićevog trga prošlog kolovoza u kojoj je skupina maloljetnih ispljuvaka izdvojila jedinog crnca iz grupe stranaca da bi se obračunali s njim jer ih je – gledal. Kaj se bude točno događalo kad se više stranaca počne doseljavati, ne usudim se ni zamišljati prije nego kaj popijem bar dve rakije.

Ak ljudi čiji je narod moral nekad bježati ili su i sami nedavno bili izbjeglice  nemaju nimalo suosjećanja prema današnjima, pa se još i zahvaljuju hrvatskoj dijaspori na potpori u naporima da zatvore granice, utjehe nebu ni u rakiji. Jel ikome od njih u nekom trenutku prošlo kroz glavu ‘Hmmm. Ček malo… Ovo mi zvuči nekak poznato…’ Jel itko od tih ljudi ikad imal i zrno razuma?

Međutim, ovde sad nemam namjeru govoriti o nekim velikim incidentima, pojedincima i njihovim verbalnim ili fizičkim obračunima s Drugima. Zanima me reakcijia društva na te incidente. Ono svakodnevno, toliko uvriježeno da ljudi koji te pizdarije govore navodno nisu ni svjesni da su rekli nekaj krivo. Sve dok im to ne istakneš – a onda su uvrijeđeni jer kak si opće tak nekaj mogel implicirati, ne bi oni nikad.

Nedavno mi se prijateljica požalila kak joj je neki tip vikal nek se vrne u Portugal dok je vozila: očito je bila prespora, a tablica na autu je, pogađate, portugalska. Mene se i nije nekaj ovaj događaj posebno dojmil – i mene je jedan fini stariji gospon zagrebački nazval ‘ku…om bosanskom’ na parkiralištu u Voltinom dok sam, opet pogađate, vozila auto s bosanskim tablicama. Ak već klasificiramo, onda me više brine kaj su prijatelju od prijatelja u SAD-u vikali nek se vrne u Kinu. Čovek je Amerikanac.

Nego, samo ležerno. Kolko često ove i slične  izraze čujete ili ih i sami koristite?

Crnčim cijeli dan.

Ljudi smo, nismo Cigani.

Tvoj je red za platiti, nemoj biti takav Židov.

Onda je tu i Č… 

Ovu zadnju riječ nemrem ni napisati, nisam ju ni izgovorila nikad više nakon kaj sam (vrlo kasno) saznala da je izrazito pogrdan naziv za Židove, nekaj ko ona odvratna riječ za crnce. A sigurna sam da mnogi još uvek nemaju pojma kaj zapravo znači.

A nemremo zaobići ni musliće, tu simpa umanjenicu (ak završava na -ić, nemre bil loše, ke ne?) kojom se tak nonšalantno nabacuju žitelji sjeverne Hrvatske.

Počela sam o ovoj temi razmišljati opet intenzivnije nakon kaj su mi više dopizdila deca i njihovo šokiravanje svaki put kad u knjizi vide crnca. Ili, nedajbože, Kineza. Chino mandarino im je trenutno najdraži napjev i najveća uvreda. Nemre se dogoditi da vidimo ne-bijelca, a da se odma prstom i uzvikom ne naglasi kaj je točno u pitanju, u slučaju da je meni ili ostatku razreda nekak promaklo. Kak to izgleda kad mi je u grupi i neko kinesko dijete, ne pitajte.

Jedan od razloga zakaj se tolko učitelja propije: pa zabogamiloga, nije da ga prvi put vidiš?! Barcelona je kozmopolitski grad, krcata svim rasama i nacijama. Nemreš se izvlačit da je u pitanju mala država devedesetih. Kad smo već kod toga,  ja sam svojeg prvog crnaca vidla u Zaboku, jer ipak je Zabok uvek bil progresivan. I nisam prstom pokazala, jer sam, dobro poznavajuć majku, znala da bih bez njega ostala. U kratko vrijeme dok sam radila u OŠ Kumrovec, nemrem reć da sam ikad nekaj slično doživela od dece tam. Ljudi automatski očekuju više rasizma u malim, homogenim mjestima – jel su moji Kumrovčani stvarno bili tolerantniji i napredniji il je u pitanju neka vrsta ‘nevinosti’? Dal budu i oni vrijeđali Kineze u svom razredu za koju godinu?

Ima tu i starijih primjera: cura koja trenutno radi postdiplomski na području znanosti i čija razina engleskog je dost visoka okreće očima tijekom gledanja videa. Kad ju se pita u čemu je bil problem, veli da joj je bilo teško razumijeti čovekov arapski naglasak. Nema pojma o čemu se uopće radilo u filmu, a čovek je Francuz s *francuskim* naglaskom.

U Španjolskoj se sve opravdava smislom za humor i činjenicom da oni nisu ‘opterećeni političkom korektnošću’. Tak je svaki Španjolac s juga koji ima kafić ‘Manolero’, svaki Arap ‘Paki’ (čak i ak nije Pakistanac; nekaj ko naš ‘Cigo’), svaki Latinoamerikanac ‘Panchito’.  Ne znam jel imaju neki poseban naziv za istočne Europljane (često me pitaju jel Hrvatska blizu Rusije), al top lista stranaca i kak mi kotiramo zavređuje posebni tekst. Nije mi poznato kak su točno opravdali činjenicu da jedan od četiri noćna kluba u Španjolskoj diskriminira ne-bijelce (s tim da je najgore prošla baš Barcelona).

Šovinizam se ovde nalazi čak i u nazivima mjesta: u Valenciji mi je upala u oko Placa del negrito (Crnčićev trg), a selo Matajudios (Ubojica Židova) je promijenilo ime tek prošle godine. Matamoros (Ubojica Maura/(Muslimana) nema namjeru, a bonus informacija: postoji i kao prezime.

I opet se sve vraća na reakciju.

Prije dvije godine, navijač je bacil bananu na Danija Alvesa. Rasizam? Ma neeee. Objašnjenje je išlo otprilike ovak: siročeku je mama dala bananu da prigrize. Cura ga je živcirala na tekmi, pa je, iz revolta, razumljivo, bacil tu istu bananu na teren. Jednostavno. A mi tu prljavog uma odmah zamišljamo gluposti. Srećom pa je 800ak ljudi protestiralo u znak potpore pravoj žrtvi u svoj toj priči.

U jednom drugom incidentu u kojem su navijači vrijeđali Louisa Hamiltona, čovjek koji savjetuje državne agencije koje istražuju rasizam je izjavil da bi bilo ‘pojednostavljenje’ kad bismo to nazvali rasizmom. Jer, da je Hamilton debel, rugali bi mu se zbog toga. Da je žena, to bi iskoristili ko municiju. :lupa se dlanom po čelu: Pa kaj nisi mam tak rekel?? :olakšanje:

A kak to izgleda na privatnoj razini kod nas?

Prije par godina su mi prijatelji došli u goste u Oroslavje, i čak sam se i osjećala dost sigurno, opustila sam se. Brzo sam došla k sebi čim sam dobila pitanje da ko mi je ovaj čokoladni, haha. Na stranu to kaj čovek nije crnac nego dijete Indijca i bjelkinje i kaj ja ljeti budem i tamnija od njega. Si su oni i tak isti. Kad sam povisila ton i objasnila par stvari, moja je reakcija doživljena ko ultimativna glupost jer je to je bila šala, a ja ko baba pretjerujem i ne razmem zajebanciju (o ovoj vrsti šovinizma nekom drugom prilikom).

Iako moja reakcija bila nešto agresivnija nego kaj je trebala biti, i iako ova druga osoba još nije bila punoljetna (sve olakotne okolnosti), nekak je sve završilo s tim da kaj si ja ionak umišljam: ‘njemu si i tak ista ko ja’. Jer je On Britanac i samim time nadmoćan, pa mu se ja sigurno pokušavam dodvoriti. Jer prijatelj Britanac bolje kotira nego neki domaći, ne-stranac. Žal mi je reći, al  nit je život povijesna sapunica, nit sam pripadnik zagrebačkog wannabe plemstva za vrijeme Austro-ugarske. Nit ikakvog wannabe plemstva kad smo kod toga, uključujući i Oroslavsku plemićku mladež koja mi je posebno simpatična jer sam sigurna da među svima tam nema jedne kapljice krvi koja nije kmetska. Sumnjam da iko u Oroslavju (bez obzira na sve dvorce) ima jednu plemićku kosku, uključujući i mene. Sam kaj ja s tim nemam problema.

Vrijedi naglasiti da su obadvije strane tog sukoba poznate po tome kak su i nagle i nedokazane. I da nemreš očekivati od sedamnaestogodišnjaka ne znam kakvu razinu prosvjećenosti i razuma, pogotovo ak ga napadneš pred prijateljima. Ali njima je ‘čokoladni’ bilo smiješno. A ovo kak smo mi svi njima isti je negde čul. I to ne jednom. I to je ono kaj me najviše pogodilo.

Znači, na to smo spali: ne-Hrvatima se ili izrugujemo jer smo bolji od njih ili ih pretvaramo u vragove koji nas gaze, ak ne doslovno sadm a onda prvom prilikom. A ak se s takvima sližeš, onda si dupelizac koji je zaboravil otkud je.

Mene je strah. A trebalo bi bit i vas.

Al kaj ja tu uopće imam kaj govoriti, i tak su svi Zagorci bedasti pijanci.