Čega se najviše sramite u životu? Mislim na nekaj kaj ste napravili trijezni, pri ‘punoj i zdravoj pameti’. Dugo sam se premišljala oko toga dal da podijelim svoju ultimativnu sramotu ovak javno. Čak mi je i majka rekla nedavno da bih se mogla ponekad suzdržati i da ne moram ‘baš sve’ dijeliti. Zakaj je u pitanju ‘velka stvar’?  Zato kaj samo dvije osobe znaju za to, kaj je za nekoga ko je ovak lajav ko ja – pothvat. Osim ak se nisam izlanula nekad pripita, jer sam bog zna kakve bedastoće onda sipam, ima ljudi kojima godinama kasnije nemrem u oči pogledati. Osjećam da ovo ipak moram reći, čisto da lakše dokažem poantu ovog teksta.

 

Al dosta o meni, ajmo malo o mojem mišljenju o izborima.

 

U ovim danima nakon kaj su (neki) ljudi odglasali svoje i dok još ne znamo ni ko je zapravo pobijedil, a još manje ko bude oformil vladu, ja se osjećam nekak pljesnivo, ko onda kad te šećer/alkohol/droge spuste. Bilo je energično, emocije su prštale, kak je jedan moj prijatelj skomentiral, bilo je ‘napeto ko treger morbidno pretilog’… a sve je završilo s ‘meh’.

Svaki put kad su izbori i kad pitam ljude dal budu glasali, odgovori se vrte ko pokvarena ploča:  ‘Neeemaaam zaaa kooogaaa’, ‘Sviii suuu ooniii iiistiii’ ili ‘Neee zaaaniiimaaa meee pooooliiiitiiikaaa’. Koji put ta ploča i preskoči pa dobim ‘xxx’. Nažalost, to su manje-više uobičajena stajališta koja su djetinjasta, tipično balkansko-fatalistička i – OPASNA. Zato sad imate precednicu. Zato imate klauna za gradonačelnika glavnog grada. Zato budete najvjerojatnije imali Karamarka za premijera. Ne, nisu svi isti. Slični? Možda. Isti? Nikad. Kak more isto biti imati Kolindu umjesto Josipovića, Karamarka umjesto Milanovića (bez obzira kaj mislili o Zokiju ili SDP-u). Smiješno mi je kad čujem da mu se zamera kaj je bahat. Pa nije u pitanju izbor za miss simpatičnosti, bokte.

 

Ono kaj je puno gore od te nezainteresiranosti (znaaam da je klišej, al nekad sam stvarno uvjerena da dobar dio ovih koji ne glasaju to ne rade samo zato da mogu poslije sknjekati, bez obzira ko pobijedi ‘E sam ti rekel ja…’) je sveopća neupućenost. Kolko ljudi opće zna kad za kaj glasamo, ko donosi zakone, ko ima kakve ovlasti, na koliko godina biramo koga. Ko čita ‘programe’ stranaka i zna kaj treba tražiti u njima? Neću ni probati pogoditi. Isto ko i s porezima – nekaj kaj je dio odraslog života, a nikad te niko ne nauči kak to delati.

 

23. studenoga 2003. mandat za sastavljanje vlade povjeren je Ivi Sanaderu. Možda ste već pogodili. Da, i ja sam glasala za njega. :posipa se pepelom po glavi: U usporedbi s ostalim karikama koje nedostaju u evolucijskom lancu između čoveka i majmunolikog pretka, Ivek je djeloval ko gospon čovek. Fino obrijan, elegantno oblečen, elokventan, govori nekoliko jezika – milina. Napokon neko koga se ne bumo trebali sramiti. Kak bi rekli ‘The Killers’ – ne zgleda ni najmanje ko Isus, al govori ko gospon, ko kaj si zamišljala dok si bila mala’.

 

To su bili prvi izbori na koje sam ikad izašla, samo mjesec dana nakon kaj sam postala punoljetna. I kaj sam točno znala ili mogla znati? Znala sam jedino da je bitno da glasam, da je to pravo koje se nesme olako shvaćati (ni inače, a pogotovo ak si žensko) – i još više – obaveza koju svi imamo prema sebi i ljudima oko sebe. Kaj sam ja šmrkava imala pojma kaj je HDZ i na kaj treba obraćati pažnju – jedino kaj sam ikad imala priliku čuti je kak su ‘si isti’. Pa reko, onda, nek je bar gospon. Znači, ak se meni bedastoj moglo zalomiti da glasam za Mordor (a nisam desno orijentirana ni u noćnim morama nit je iko od mojih), kaj je onda sa svim ostalima koji nikad ni ne budu naučili bolje – jer ih nema ko naučiti?

 

E sad, svi koji su ikad imali nesreću čitati komentare po raznim portalima, uvjerili su se u onu staru narodnu kak su budale najsigurnije u ispravnost svojih stavova. I najglasnije. I najagresivnije. A ima tu i ljudi koje znaš ili oni znaju tebe, koji te zaskoče u sigurnoj zoni, a koji su stvarno, najstvarnije, uvjereni da su pametni – oni koji jedva čekaju podijeliti svoje mišljenje kad ih niko nije za njega pital, oni koji (jednom) prelete vaš komentar, zakelje se za par riječi (jer nikad nisu naučili čitati s razumijevanjem), a, uostalom,  ne podnose glupost. Nek nam bog svima pomogne, jer kultura dijaloga ne da je na niskim granama, nek je nepostojeća i ja više jednostavno ne znam kak voditi razgovor s bilokim koga ne znam jako dobro. A kaj najčešče opće morete čuti? Dobar dio rječitosti komentatora svodi se na fraze ko što su ‘banda lopovska’ ili ‘kak vas nije sram’. Filter? Kakav filter? Si su banda lopovska, si nek se, majku im, srame  – i HDZ i SDP i CIA i susedovi purani, samo ožeži, nije bitno kaj to opće znači. Naučil narod par fraza i sad ih vergla dok se slova ne istroše i još ko spektakl na kraju –  misle da su pametni/ progresivni/ buntovni. Dojde mi da ih potapšam po ramenu i velim ‘bu bolje’ – ali ne bude. Sjećam se pred kojih godinu dana, taman se jahal neki val di je bilo moderno pisati svašta na fejzbuk zid Vlade. Među tim polupismenim kopi-pejst pizdarijama, rijetko da se moglo naći nekaj suvislo ili konstruktivno. I nije da se čudim.

 

I tak sam ja pred same izbore navijala da ljudi odu glasat i bedasto se nadala da budu probali razumno, hladne glave. Jer kaj god mislili o SDP-u, svatko ko zastane na sekundu bu shvatil da jedino oni (barem ovaj put) mogu spriječiti HDZ da zariju svoje smrdljive kandže u vaše živote. Ak hoćete da se to promijeni – počnite se baviti politikom, podupirite ljude koji su inteligentni, pošteni i sposobni – i možda sljedeći put, za četiri godine i budete imali pravi izbor. Sad treba igrati s kartama koje imate. Prestati biti naivan. Prestati pomamljivati se za svakim polupismenim šupkom samo zato jer je mlad i dere se ono kaj hoćete čuti. Prestati bacati svoje glasove na impotentne stranke i ljude. Svaki glas koji ste dali onom mlađahnom rokstaru na predsjedničkim izborima je bil jedan glas manje Josipoviću (jer većina onih koja je za njega glasala i tak ne bi glasali za Kolindu).

 

I kaj se dogodi? Mrtva utrka. Evo nas već 10 dana gledamo ko more pljunuti dalje. Živi zid je dobil dva mandata, a neki inteligentni i sposobni niti jedan. Zato je Mostek veliki hit, bravo.  Svaki njihov glas je i tak faktički glas za HDZ ili SDP. A kolko im je ono trebalo da počne raskol? Jedan dan? Zanima me jel ovima koji su glasali za Most sad dojde da se hite s jednoga –U Zagorju ima slabo mostova, al se najde par nadvožnjaka.

 

Ja  ovaj put nisam glasala i iskreno mi je bilo muka kaj nisam mogla. Nisam mogla zato jer ne bi bilo u redu. Ne živim u Hrvatskoj već 5 godina i nije moje da vam krojim kak budete živeli. Možda budu neki od vas rekli – kaj izvodiš, ak more ostatak dijaspore glasati za HDZ, mogla si ti da ublažiš rezultat. Nisam. Jer jednom i to mora prestati. Nema kaj neko ko godinama ne živi (il nikad ni nije) odlučivati o tome kak se jedna država vodi. I dok god budemo ja i meni slični glasali po nekakvim Kanadama, Švedskama i Španjolskama – nikad ne bude došel kraj tome. Čak i ak to znači da budete swingali između iste dvije opcije sljedećih sto godina.

 

Matea Šimić

Oglasi