U jutarnju vizitu je stigao doktor Ozren. Ušao je u bolničku sobu te zatekao Hazima kako još uvijek bunca u snu, dok je Seid pored njega spavao na stolici kao beskućnik. Doktor je tiho rekao. Continue reading “Hazim (5.)”
Oglasi
Obukao je stare patike i ponio sa sobom stari kofer. Na putu od stana zastade jednom, te pogleda u prozore. Čisto onako iz navike. Nije sad da ga je neko gledao sa njega. Nego eto tako, samo iz navike. Okrenu se na desnoj nozi i nastavi hodati. Napolju je bilo lijepo vrijeme. Cvrkut ptica i sve to. Nije volio baš da mnogo razmišlja ali ni da objašnjava stvari oko sebe. Eto šta je on tu mogao, pa priroda se ionako sama budila a i proljeće sa njim ili bez njega bi ionako stiglo. Continue reading “Hazim (I)”
