JEDNA ŠANSONA

 

Iza
klaustrofobične zavese
igram žmurke
sama
sa sobom
na belom zidu
crtam ti rogove
i jedem
tvoje udove
rastanak je fizički bol

 

 

KLOVN

 

jašem svoje snove

odevena u svet

koj mi je poklonila tvoja (mrtva) majka

mrtva je

evo vec par godina

a ja sam za toliko starija

peglam bore

i pravim osmeh od plastelina

digresija

i isfustrirani plač me iritira

na margini sam

 

ni gore

 

ni dole

 

 

RUČAK U DVA

 

zidovi bez prozora
i vrata bez ključaonice
nedelja je
vreme za ručak
jedemo i ćutimo
grickamo džigericu
ti moju
ja tvoju

 

Željka Aleksić

Rođena 1989. godine u Knjaževcu, Srbija; završila je školu Mode i lepote u Nišu. Fotografijom počinje da se bavi 2009. godine. 2013. godine osniva neformalnu grupu Centar za kulturu i umetnost K019 u Knjaževcu te počinje da piše svoje prve tekstove u nadi da jednog dana može to da se nazove poezija. 2015. godine imala je prvu samostalnu izložbu RUPE u Zavičajnom muzeju Knjaževac.

Fotografija: Nire Nah  https://www.see.me/profile/nirenah/post/3556845?tab=image

 

 

 

Oglasi