“Kaj nije suha šljiva grožđica?” Nastavi čitati “Zemlja živih bedaka”
Oglasi
U listopadu sam svako malo dobivala poruku ili poziv od zabrinutih prijatelja i članova familije koje je zanimalo kak sam i jel rat već počel. Španjolska nije napala, ne čitajte hrvatske portale preveč i ne vjerujte da je baš sve tak dramatično kak se čini kad vidiš snimku ili fotografiju s neke demonstracije. Osim kaj skoro svaki dan čujem helikopter kak nadlijeće grad, sve je normalno. Ili barem “normalno”. Nastavi čitati “[Zagorka u Barceloni] Za to vreme, u Kataloniji…”
Samo kaj bicikl gori, sve oko tebe gori, i ti goriš jer si u paklu.
Jednostavno, ke ne?
“Došel sam ti reći da ideš u vražju mater i ti i tvoj bicikl. Požderi si ga,” rekel bi Zvonko Špišić. Nastavi čitati “Biti odrasli čovek je ko vožnja biciklom”
Ak nisi zahvalan kaj imaš posel, taj je prijestup ravan tuženju kak imaš (pre)velike sise (‘Daj čkomi, druge ženske plaćaju za silikone’) ili komentiranju kak i ti imaš celulit/naslage, a inače si suh ko komad drijeva (il te tretiraju ko da si bedast ‘daj pogle moje, to se zove salo’ il misle da ih zajebavaš i na nos mečeš svoju zavidnu figuru). Zbunjujuće s obzirom da je baš žaljenje općenarodni sport. Nastavi čitati “Uvek kmet? (dio 2.)”
Nije društveno prihvatljivo žaliti se ak imaš posel. Delaš puno preveč? Barem delaš. Ne plaćaju ti prekovremene? Barem imaš normalnu plaću. Kasni ti plaća? Drugima kasni po 6 mjeseci. Ne plaćaju ti mirovinsko, zdravstveno? Barem imaš posel. Atmosfera je toksična, šef te maltretira psihički, ne stigneš ni pišati, po zimi ne dela grijanje, nemreš iskoristiti ni godišnji od prošle godine?
ŠUTI. Imaš posel. Nastavi čitati “Jednom kmet (dio 1.)”
