I

ova je za onoga koji si brije

da je Bukowski

jer ga čita za vreme pauze

čeka da se dEsi njegov stupid hustle

koji bu pobedil tvornice

čeka da bude accepted as a POET

 

nEzna se spominati z ljudima

s kojim dela pa dok je nevreme

nutra mora z ostalima hmirati

pogled mu vehne kroz prozor

fiksiran na drevo

kolko tolko uspe blokirati žamor

kladionica/auti/hrvacka lopta

uspoređuje drevo z dušom

kaj je negdar dobro živela

svetska skitnica

a ve joj je zima f vlastitoj hiži

brije si da je to dobro

da bu to iskoristil

f jEnoj od svojih pjesmi

 

ova je za onoga kaj

dela kak bedak

još vEč i pije

pa dela mamuran

pa pije još vEČ

trEzni se sam nedeljom

to nEsam ja

to su moje pare

 

 

II

tenka je linija između

umjetnosti i umjetnog

slikara i četke za wc

rocka i nickelbacka

kantautora i kante za spermu

pisca i pijanca

al je nEgdar tak dobro

otrpeti pogled praznine

i rEči joj zZAcakljenim očima:

“jEnog dana..”

 

 

III

bolE da se mučim sam

neg da delam žJim

istinu da vam vElim,

bole da sam sam

nek da je on kak bi

mađari rekli vElEm

jer tak bar ne moram znikim

popevati đelem, đelem

 

bolE da sam sam

nek žJom

jer f mojem svetu malom

nema mesta nit za mEne

a kamoli da bi vE još i pratil

nečijeg mora mijene

 

 

IV

nemrem ju pratiti

žEna je sativa

ja indica

živela bi

sE bi doživela

mEj se neda

kava je

dok moja duša spi

čita pjesme od Carvera

puna nade

ja sam pročital njegove priče

pa znam kak se bu sE to završilo

ak me struja odnese predalko od obale

nem mogel več plivati

ftopil bum se

zgubljeni fenjer

f dubokom zelenilu

njenog mora svetlosti

 

 

V

kupujem vrEme

ne treba mi svo vrEme sveta

neznam se cenkati

dajte mi sam

dobru godinu f bačvi

lEpi mesec f žEpu

bezbolan radni tjEden

super noć na šanku

i slatku vuru f krevetu

sE minute i sekunde između

si zadržite

to bu vam napojnica

 

 

VI

slažem vure na paletu

saka je hujša od druge

a mEsec još nEje nit počel

brojim jih kak Poeov heretik

štakore koji ga glođu

prije neg ga koljački pendulum dokrajči

nema spasa

ovu španjolsku inkviziciju

svatko očekuje a nitko ne osuđuje

nikakva oslobodilačka armija

nije pred vratima

pendulum se potegne sakih 5 dana

pa si briješ da si slobodan, sretan

sE dok se pak ne najdeš

za onom istom paletom pondElka

kojoj se navEk vraćaš

jer te strah pasti f grabu

bojiš se kak buš zgledal

f očima bezdana

pak si slobodan među štakorima

 

Boris Grabar rođen je 1985. u Čakovcu. Tam i radi da bi mogel pisati. Dok je pijan si brije da je Bukowski. Dok je trezan mu je dosadno pa objavljuje na fejsbuku pjesme koje je napisal pijan.

Pratiti ga možete na Facebook stranici Poe zija.

Fotografija: tamasmatusik