I
ova je za onoga koji si brije
da je Bukowski
jer ga čita za vreme pauze
čeka da se dEsi njegov stupid hustle
koji bu pobedil tvornice
čeka da bude accepted as a POET
nEzna se spominati z ljudima
s kojim dela pa dok je nevreme
nutra mora z ostalima hmirati
pogled mu vehne kroz prozor
fiksiran na drevo
kolko tolko uspe blokirati žamor
kladionica/auti/hrvacka lopta
uspoređuje drevo z dušom
kaj je negdar dobro živela
svetska skitnica
a ve joj je zima f vlastitoj hiži
brije si da je to dobro
da bu to iskoristil
f jEnoj od svojih pjesmi
ova je za onoga kaj
dela kak bedak
još vEč i pije
pa dela mamuran
pa pije još vEČ
trEzni se sam nedeljom
to nEsam ja
to su moje pare
II
tenka je linija između
umjetnosti i umjetnog
slikara i četke za wc
rocka i nickelbacka
kantautora i kante za spermu
pisca i pijanca
al je nEgdar tak dobro
otrpeti pogled praznine
i rEči joj zZAcakljenim očima:
“jEnog dana..”
III
bolE da se mučim sam
neg da delam žJim
istinu da vam vElim,
bole da sam sam
nek da je on kak bi
mađari rekli vElEm
jer tak bar ne moram znikim
popevati đelem, đelem
bolE da sam sam
nek žJom
jer f mojem svetu malom
nema mesta nit za mEne
a kamoli da bi vE još i pratil
nečijeg mora mijene
IV
nemrem ju pratiti
žEna je sativa
ja indica
živela bi
sE bi doživela
mEj se neda
kava je
dok moja duša spi
čita pjesme od Carvera
puna nade
ja sam pročital njegove priče
pa znam kak se bu sE to završilo
ak me struja odnese predalko od obale
nem mogel več plivati
ftopil bum se
zgubljeni fenjer
f dubokom zelenilu
njenog mora svetlosti
V
kupujem vrEme
ne treba mi svo vrEme sveta
neznam se cenkati
dajte mi sam
dobru godinu f bačvi
lEpi mesec f žEpu
bezbolan radni tjEden
super noć na šanku
i slatku vuru f krevetu
sE minute i sekunde između
si zadržite
to bu vam napojnica
VI
slažem vure na paletu
saka je hujša od druge
a mEsec još nEje nit počel
brojim jih kak Poeov heretik
štakore koji ga glođu
prije neg ga koljački pendulum dokrajči
nema spasa
ovu španjolsku inkviziciju
svatko očekuje a nitko ne osuđuje
nikakva oslobodilačka armija
nije pred vratima
pendulum se potegne sakih 5 dana
pa si briješ da si slobodan, sretan
sE dok se pak ne najdeš
za onom istom paletom pondElka
kojoj se navEk vraćaš
jer te strah pasti f grabu
bojiš se kak buš zgledal
f očima bezdana
pak si slobodan među štakorima
Boris Grabar rođen je 1985. u Čakovcu. Tam i radi da bi mogel pisati. Dok je pijan si brije da je Bukowski. Dok je trezan mu je dosadno pa objavljuje na fejsbuku pjesme koje je napisal pijan.
Pratiti ga možete na Facebook stranici Poe zija.
Fotografija: tamasmatusik
